Deep Purple

• Od samog početka 1968. kad je grupu osnovao bubnjar Chris Curtis tada pod imenom "Roundabout", već su počeli problemi u međusobnim odnosima. Inače, svi su cenili Curtisa jer je pre toga svirao u poznatoj britanskoj grupi "Searchers", koji je bio najpoznatiji među njima i vrlo cenjeni muzičar širom Engleske. Zato Blekmur i Džon Lord nisu mogli da odbiju njegov poziv.

Grupa je kratko trajala, jer Chris i tada potpuno anonimni Riči Blekmur su bili u stalnom konfliktu da je neretko dolazilo i do međusobnih tuča. Curtis je rekao Džon Lordu da je sa Blekmurom jednostavno nemoguće svirati jer je jako prepotentan i bezobrazan. A pogotovo što je još totalni anonimus, a sebi dozvoljava takva prava. Zato Curtis napušta bend. Džon Lord se odlučuje da nastavi rad sa Blekmurom. Ali kao još nepoznati nisu mogli da nađu adekvatnu postavu.

Igrom slučaja, naleteli su na široj britanskoj publci poznatog pevača Roda Evansa koji je poznavao bubnjara Ian Paise i basistu Nicka Sanpera. Tada je ova grupa dobila ime Deep Purple. Zanimljivo da je ime grupe "purpurna dubina" odnosno Deep Purple grupa dobila po istoimenoj pesmi Peter de Rosa koga je volela da sluša Blekmurova baba. I tu je nastala svađa oko imena grupe i čarke između Blekmura, Lorda i ostatka grupe. Pogotovo kad se uzme u obzir da su svi voleli da popiju. To je bilo vreme "sex, droga, nasilje & R'N'R". Usledio je debi album "Shades of Deep Purple". Tu se istakla pesma "Hush". Posle njega su snimili "The Book of Taliesyn", a naredne 1969. album "Deep Purple".

Pošto je Blekmur imao prevelike ambicije (koje su se na kraju pokazale kao proročke), posle tog trećeg albuma uspeo je da ubedi Džona Lorda i Ian Pejsa da iz grupe izbace Sampera i Evansa, da bi ih zamenili Ian Gillan i basista Roger Glover. Ta Blekmurova kombinacija je urodila plodom iako se Džon Lord i dalje vodio kao šef Deep Purple. Opet su nastala prepucavanja, tako da je ovaj bend već tada postao kontraverzan. Poznate su bile tuče Riči Blekmura po raznim pabovima u Londonu u pijanom i drogiranom stanju. Više puta je bio i hapšen. Čak su ostali članovi benda razmišljali da ga zamene i dovedu novog gitaristu. Vođeni su tajni pregovori sa mnogim gitaristima u odsustvu Blekmura. Jer, Blekmur je bio krajnje nepodnošljiv u svom ponašanju. I taman kad su razgovori sa jednim velikim britanskim gitaristom bili pri kraju, a reč o Jimmy Pageu, Riči Blekmur dolazi na probu gde je kompletno uradio album "In Rock". U istoriji Deep Purple, tu se nalazi i možda najveći hit ove grupe svih vremena "Child in Time". Kad su ovi čuli njegov materijal, odmah su zaboravili na pregovore sa ostalim gitaristima i odustali od eventualne njegove zamene. Sa albumom "In Rock" Deep Purple staje rame uz rame sa Black Sabbathom i Led Zeppelinom. Blekmura je udarila slava u glavu i tada dobija prvi nervni slom. Postao je krajnje nepodnošljiv, a njegova prepotencija se digla na taj nivo da je takoreći Papa. Opet se u grupi pokrenula tema o njegovoj smeni na čemu je najviše insistirao Džon Lord. Ali onda je izbio neviđeni skandal. U sred jednog elitnog londonskog restorana, Rodžer Glover udara punom flašom šampanjca Džona Lorda uz reči "On nas je digao iz pepela. Bili smo niko i ništa. Đubre jedno!" Opet se tu umešala policija, ali sada su imali pare da plate globu tako da nisu završili u zatvoru. Tada je nastupilo malo zatišje. Blekmur se nije viđao na probama nekoliko meseci, da bi odjednom ušao u prostoriju gde su oni održavali stalne probe, sa kartonom džoni vokera i rekao samouvereno "Ljudi, imam novi album. Ovo razbija!". Odvrnuo je maršala do kraja, priključio gitaru da bi zatim popio pola flaše džoni vokera. Onako pripit, odsvirao je u jednom dahu sve stvari koje će se pojaviti na sledećem albumu. (Svi su se primili na cirku) Opet je u vodu pala priča o novom gitaristi. Svi su se dali u rad i uvežbavanje novog albuma.

Što su se više uvežbavali, videli su koliko to moćno zvuči. Taj album su snimili u Rolling Stones Mobile studiju u Montreju. Radi se o albumu "Machinehead". Taj album je napravio pravi bum na svetskoj hard rock sceni, da je album propraćen svetskom turnejom posle koje je izdat live album "Made in Japan". Godinu dana kasnije, 1973. izlazi "Who Do We Think We Are". Ali, neprestane svađe i tuče i lične netrpeljivosti između pojedinih članova sve vreme su pratile taj album koji nije ostavio neki zapaženiji utisak na publiku, a engleska kritika ga je satrla u novinama. Zbog tih stalnih svađa oko tog albuma koji je Blekmur hteo da uradi kao prethodna dva, a ostali članovi su hteli da ubace svoje ideje i promene aranžmana i sl. što su i uspeli, Blekmur je jedva na to pristao i to je dovelo do napuštanja grupe Iana Gilana i Rodžera Glovera. Blekmuru je najviše bilo žao Glovera, ali je i dalje nastavio da radi u Parplu. Na sreću iako je i Blekmur razmišljao da i on ode, grupa se nije raspala. U grupu dolaze David Coverdale i Glen Hughes s kojim je Blekmur posle tri dana već ušao u sukob. Ali bez obzira na sve to, pod pritiskom ostalih članova benda, dozvoljavaju Hughesu da napravi albume "Stormbringer" i "Burn" kao i pesme "The Gipsy", "Lady Double Dealer" i "Soldier of Fortune". Glen Hughes je povratio slavu Deep Purple, što je jako iznerviralo Ričija Blekmura koji je vrebao svaku priliku da ga izvređa i nazove ga neznalicom, jer momak nije želeo da se Blekmur i Lord takođe potpisuju na albumima kao autori. Glen se na to nije osvrtao, ali je pod pritiskom popustio iako ova dvojica sa njegovim pesmama nisu imali nikakve veze. Znao je sa kim ima posla ali i to da Blekmur ima veliki uticaj na bend. Zbog toga nije hteo da ulazi u sukob sa pomahnitalim Ričijem.

Najveći šok koji je Blekmur doživeo je na promociji ovih albuma na koncertu "California Jamp", gde je publika najviše ovacije davala Glen Hughesu što je za Blekmura bilo neverovatno. On je mislio da je prva violina. Ali pesme su bile Hughesove. Tada je među članovima benda pala odluka: Hughes ili Blekmur. Ko da ide? Hughes i Blekmur nisu prisustvovali sastanku u apartmanu Džona Lorda kada je skovan plan da se umesto Blekmura dovede Tommy Bolin. Iako je Džon Lord imao primedbe na Bolina koji je imao probleme sa drogom, ipak je kocka bila bačena. Sa Tommy Bolinom i albumom "Come Taste The Band", Purple su dostigli svoj muzički maksimum. Posle toga dolazi do urušavanja grupe. Tommy Bolin umire zbog prevelike doze opijata, a nisu želeli Blekmura nazad. Barem pola članova. Blekmur je iz besa osnovao grupu "Rainbow", ali druga strana nije ostala na to ravnodušna, pa je osnovala "White Snake". Te dve rivalske grupe, takoreći podjednakog kvaliteta i znanja, sem dobre svirke, nisu ostavile neki veći i dublji trag što se tiče hard rocka. Više je to bilo prepucavanje podeljenog Purpleovog sastava. Tek 1984. Gilan, Glover, Lord, Pejs i Blekmur ponovo formiraju novi stari sastav Deep Purple. Godine 1989. Gilana je zbog zdrvstvenih problema (alkoholičarske prirode) zamenio novi pevač Joe Lunn Turner. Kako taj novi pevač nije bio prihvaćen od publike, brzometno je najuren. Direktno iz bolnice vraćaju Gilana i 1993. izlazi im novi LP pod nazivom "The Battle Rages On". Na jednu žestoku primedbu Blekmura na Gilanovo pevanje, Ian Gilan je tako isprebijao Blekmura, da je Riči proveo mesec dana u bolnici i to je bio konačan raskid Deep Purple sa Blekmurom. Tada dovode "iz bunara" gitaristu Steve Morsea kao zamenu za Ričija. Izdali su sa ovim gitaristom 2 nezapažena albuma, da bi 2002. godine razočaran iz grupe otišao i Džon Lord.

Parple toliko rastrzani svojim unutrašnjim konfliktima i problemima, obratili su se pravom čoveku Ozzy Osbournu da im preporuči klavijaturistu, Don Aireya, sa kojim i dan danas rade i nastupaju. Ian Gilan i Rodžer Glover su imali presudan uticaj na to da od jednog velikog svetskog mega benda naprave običan tezgaroški bend koji živi od stare slave. Pogotovo dovođenjem gitariste Stiva Morsea koji ne može da kopira ni Blekmura, ni Tommy Bolina, a i on sam ne zna šta svira. Bolje je da su na vreme prekinuli, barem posle Bolina. Ovako, samo tezgare po balkanskim zemljama nadajući se da će svojom bivšom slavom ućariti neku kintu. Velika blamaža za tako veliku grupu. Jer Riči Blekmur, bez obzira kolika je bio prznica, svađalica, pijanac, ipak, on je bio ideja vodilja ovoj velikoj grupi. Pa čak i Tommy Bolin, da nije umro, ta grupa bi došla do krajnjih granica muzičkog stvaralaštva. A sve posle, čemer i jad. Tezga i dva dinara druže!

D.Đ.